| |
|
- Branko Radičević (1824 - 1853)
,potiče iz činovničke porodice.
-
Njegov otac Todor Radičević bio je sitni činovnik carinske službe, ali čovek od knjige: pisao je i objavljivao
radove po časopisima, ali je značajniji njegov prevod Šilerove drame Viljem Tel. Pored toga, posedovao je za ono
vreme vrlo bogatu biblioteku. Branko je na krštenju dobio kalendarsko ime Aleksije (Aleksa), ali ga je kasnije promenio i uzeo
srpsko ime Branko. Školovao se na srpskom i nemačkom jeziku, bio je uvek odličan đak. Otišao je u Beč na
studije prava, ali ga studije nisu interesovale: aktivno se uključio u rad srpske omladine u Beču, provodio se,
čitao i intezivno pisao pesme. Kada je oboleo od tuberkuloze, upisao je studije medicine uz stipendiju srpske
vlade, tačnije kneza Mihaila. Bolest je prekinula i ove studije. Želeo je da studira slikarstvo jer
je za to imao dara, ali materijalne nevolje i loše zdravstveno stanje omeli su ga da ostvari svoj san da
bude slikar. Porodicu je pratila tada neizlečiva bolest - tuberkuloza. Od nje su umrli Brankova majka
brat i sestra; Branko umire u dvadeset devetoj godini života. Sahranjen je u Beču, a kosti su mu prenesene na
Frušku goru i sahranjene Stražilovu iznad Sremskih Karlovaca, 1833.godine.
U ovom gradu proveo je anjlepše, gimnazijiske dane, i Sremski Karlovci
će zauvek ostati grad Branka Radičevića. Na Stražilovu je podignut i skroman spomenik
sa urezanim epitafom: "Mlogo je hteo, mlogo započeo, čas umrli njega je pomeo".
Svake godine na Stražilovu, na obroncima Fruške Gore održava se kulurna manifestacija
"Brankovo kolo" pesniku u čast
-
Radičević je počeo rano da piše, prve pesme objavljivap je na
- Nemačkom. Prvu zbirku pesama objavio je 1847. godine - tu su objavljene njegove
najbolje pesme: Devojka na studencu (prva pesnikova pesma iz 1843. godine), Putnik na uranku, Cic, Jadna draga,
Neka sunca. Ovde je objavio svoju čuvenu poemu Đački rastanak i satiričnu poemu Put.
Zbirku izdatu 1847. u jeku Vukovog rata za srpski jezik, posvetio je srpskoj omladini. Ova zbirka
je dvojako dočekan: mladi su je prihvatili, dok su stariji kritičari po njoj i njenom piscu
prosuli hrpu uvreda, gnušanja i prezira za njih je to bio jezik "govedara i svinjara".
- Radičević je duhovno sazreo uz Vuka i pesme: Bajrona, Hajnea,
- Šilera.Pored porodičnog prijatelja,Vuka, njegovi najprisniji prijatelji su:Đura Daničić i Jovan Ilić svi
borci sa srpski jezik.
.Pod uticajem Vukovim ili iz potrebe da se oduži Srpstvu rodoljubivom poezijom, Radičević je
1851. godine objavio drugu knjigu pesama - to su bile epske pesme u deseteračkoj tradiciji. To je početak njegovog
pesničkog pada. Ove pesme nisu ležale, njegov talenat i vokacija su u kratkoj lirskoj pesmi koja
izlazi iz srca a ne u pesmi koja izlazi iz uma. Da je to tako zaključuje se na osnovu nekoliko pesama objavljenih
iz rukopisne zaostavštine 1862. godine, pesama koje su ostale "u traljama": Kad mlidijah umreti (1845),
Ukor (poslednja napisana pesma, 1850), nedovršena pesma Tuga i opomena, započeta još 1844-45. godine.
Sve što je pisao iz srca i za svoju dušu, spada u istinsku poeziju; ono što je pisao po potrebi da
se ugodi trenutku, ostalo je bledo i mrtvo.
-
Radičević nije prvi srpski liričar, ali je prvi koji peva na čistom
- narodnom jeziku, spontano, lako i
jednostavno. On napušta
zastereli klasicizam Luijana Mušickog i stvara modernu srpsku liriku u duhu ondašnje evropske poezije.
To je poezija koja stoji na samom
početku moderne srpske lirike obeležavajući tako suštinsu prekretnicu i epohu. Pojavio se u pravom i značajnom
trenutku - kada je žestoka bitka za uvođenje narodnog jezika u književnost i pobedu Vukovih ideja
došla do vrhunca. To je bila 1847. godina, kada se pojavila njegova prva pesnička knjiga kakve do tada nije
bilo: mladalačka, lepršava, sa bogatim registrom osećanja i raspoloženja, hedonistička i optimistička, poezija
ljubavi i lepote, laka i mirna, čitljiva i moderna, bliska svakom čitaocu. To je poezija moderne
i savremene tematike, realističkog sagledavanja života i čoveka, okrenuta prirodi, lepoti, živitu.
- Njegova poezija jenova i trajna ne samo po jeziku nego
- najviše po sadržini- ona je jednostavna, vedra, puna života i ljubavi
prema životu.On je otkrio čudesne poetske moči svoga jezika i ne samo što je Radičecić najčitaniji
nego, je i najpevaniji srpski pesnik.
Bio je sve: i reformator i pisac i prevodilac. On je otac srpske poezija kakvu je danas čitamo. Stvorio
je novi pesnički jezik koristeći književni i narodni. Modifikovao je čuveni deseterac i podario
mu romantičarski duh.
|
|
|
Branko Radičević
1824-1853 |
|
| | Molimo Vas da sve komentare, pitanja i sve sto Vas zanima u vezi ove prezentacije posaljete autoru.Ova prezentacija je optimalna za IntenetExplorer5+ i rezoluciju 800*600.Posebnu zahvalanost na pomoci i savetima dugujem gospodinu Srdjanu Drazovicu.© Copyrights Reserved 2002.Sva prava zadrzana. Site designed by webmaster |
Kao što vidite na ovoj srani ne postoji ni jedna jedina reklama,
nepotreban link koji bi inače usporavao učitavanje, zato Vas poštovani posetioče molimo da klikom na reklamu, na vrhu, pomognete ovom sajtu.. |
|
|
|
