|
DA BI STE OVU STRANICU
VIDELI U NAJBOLJEM
OBLIKU
IZABERITE VIEW/TEXT SIZE/SMALLER |
| | |
PESME |
| BRANKO RADIČEVIVIĆ |  | VOJISLAV ILIĆ
| | ALEKSA ŠANTIĆ | | JOVAN DUČIĆ | | MILAN RAKIĆ | | MILUTIN BOJIĆ | | OSKAR DAVIČO | | MILOŠ CRNJANSKI | | MATIJA BEĆKOVIĆ | | PERO ZUBAC | | NIKOLAJ VELIMIROVIĆ | | PETAR PETROVIĆ-NJEGOŠ | | DESANKA MAKSIMOVIC | | DJURA JAKSIC | | LAZA KOSTIC | | J.J ZMAJ |
| |
BIOGRAFIJE |
| BRANKO RADIEVIVIC | | VOJISLAV ILIC
| | ALEKSA SANTIC | | JOVAN DUCIC | | MILAN RAKIC | | MILUTIN BOJIC | | OSKAR DAVICO | | DESANKA MAKSIMOVIC | | MILOS CRNJANSKI | | MATIJA BECKOVIC | | PERO ZUBAC | | NIKOLAJ VELIMIROVIC | | PETAR PETROVIC-NJEGOS | | DESANKA MAKSIMOVIC | | DJURA JAKSIC | | LAZA KOSTIC | | J.J ZMAJ |
| |
NARODNO POEZIJA |
| EPSKA POEZIJA | | LIRSKA POEZIJA | | SAKUPLJANJE |
| |
KRITIKE |
| |
TERMINI |
|
DEČIJA POEZIJA | |
SLUŠAJTE | |
ŠALJIVE STRANE | | | |
| |
| Djura Jakšić (1832-1878), rodjen je u Srpskoj Crnji u svešteničkoj - porodici. Po završenoj gimnaziji uči slikarstvo
, prvo kod raznih privatnih učitelja, a jedno vreme i kod najpoznatijeg
srpskog slikara toga doba - Konstantina Danila. Zatim studira slikarstvo u Temišvaru, Beču,
Pešti, Minhenu i Zrenjaninu (Velikom Bečkereku).Nije stigao da steke kvalitetnije književno obrazovanje jer je sav bio usresređen na slikarstvo kao poziv
i rano je počeo da radi po naruđbini ( ikone i portrete ) i tako obezbedjuje egzistenciju.
Na njegvo dalje stvaranje najviše je uticalo prijateljstvo sa velikim Zmajem, pesme Bajrona i Radičevića, nemačka i mađarska poezija.
Radi kao učitelj po Srbiji u koju uskoro prlazi. Nemirnog duha, večiti buntovnik, prgav taj mu život nije prijao. Često ulazi u sukobe sa pojedincima, društvom i vlašću.Učestvuje u revoluciji 1848. na strani Austrije.
Još kao mladić radio je u Kikindi i Novom Sadu, a kasnije u Kragujevcu, Požarevcu, Jagodini i Beogradu. Stalno ga premeštaju, otpuštaju iz službe čak ga i sudski gone. Smrt ga zatiče na mestu korektora
Državne štamparije u Beogradu.
Kada je izbio rat sa Turskom, pošao je iako bolestan otišao je na drinsko ratište kao novinski
izveštač. Bio je uveren da je kucnuo čas oslobođenja o kojem je on toliko pevao, a sve se to
svršilo sa- novim sukobom.
Umro je od iscrpljenosti i tuberkuloze.
- Djurin život (težak,mučan, praćen stalnim sukobima i večitoj
- nemaštini ),plahovita priroda i specifična atmosfera u Sriji sredinom 19. veka glavni su činioci koji određuju njegovu tematiku,
žandrovsku opredeljenost i ton dela.
On je i lirski i epski pesnik.Pripovedač i dramski pisac. I pored burnog života stvorio je delo zavidno po obimu: oko sto pedeset pesama, četrdesetak pripovedaka, tri istorijiske drame.
- Jakšić je bio osobenog temperamenta. Uvek nezadovoljn i sobom i
-
svetom koji ga okružuje. Njegova poezija je plod ovog
dvostrukog sukoba, i zato je ona najiskrenija, prepuma osećanja, bunta
. Ona je ispovest njegove napaćene duše. Jakšić je nesrećan i sam, sam protiv svih.On nemože da bude tih, hladan i ditanciran. Emotivan je i pun žara. Iz njegovih reči izbija ljutnja, gnev i srdžba,bes i prkos, a vrlo malo mirnoća, blagost i nežnost.
Kod njega je sve u naponu, nabreklo. Reči su snažne i gromoglasne, njegov stih odjekuje pout groma. On je pesnik orator, okrenut narodu.
- Opisi prirode su odraz njegovih psiholoških stanja. Ni pripoda nije
- mirna,spokojna,ni statična ona je olujna, gromovita, okomita u ranam i krvi, bez romantičarske lepote i finih prelaza nijansi.
Ona je personficirana i oduhovljena, vri i kovitla se u rembrantovskim kontrastima
svetla i tame, sudara i pri tome odzvanja. Priroda je u slikama bogatim detaljima, oštrih obrisa i tamnih boja i izrajanih kontrasta. Crvena i crna su osnovne boje Đure Jakšića i pesnika i slikara.
- U lirskoj poeziji je postiogao vrhunac premda je objavio samo
- jednu zbirku pesama Pesme
(1873). Ove pesme su pesme su istinite, muzikalne , slikovite široke lepeze motiva:ljubavnepesme(
Ljubav,Koga da ljubim, Na noćištu),rodoljubive(Padajte braćo,
Otadžbina), elegije(Na Liparu, Ponoć),opisne(Kroz ponoć,
Veče),socijalne, satirične, polemičke, vinske...
Dominantna su osećanja: tuge, očajanja, potrebe za ljudskom toplinom i ljubavlju, utehu
pronalazi u fiktivnom razgovoru sa pticama (Na Liparu)
- Jakšić je izdao četiri ybirke pripovedaka sa suvremenom, junačkom i
- satiričnom tematikom.Poznat
je i po istorijiskom dramam : Seoba srbalja (1863), Jelisaveta, knjeginja crnogorska
(1868), Stanoje Glavaš(1878).
- Jakšićevo stalno lutanje i nesmirivanje; nezadovoljstvo sredinom
- u kojoj živi
;yategnute žice uz stalno pucanje gneva srdžbe ; njegov večiti sukob sa svtom,ali i s' samim
sobom;njegov prometejski prkos- sve je to izraz baronskog tipa stvaraoca koji je svoj vrhunac
pronašao u liku ovog velikan srpskog kulture. Zato Jakšića treba tražiti i nanovo otkrivati.
Jakšić nije umro, nego je poginuo u ljutoj borbi sa "krvnikom životom", na "nepočin-polju"
ljudske tragičnosti.
- Kuća Djure Jakšića u popu
larnoj Skadarliji, u Beogradu, i danas je
- stecište mnogobrojnih umetnika.Upravo Djura, koji
je u kafanama ove čuvene ulice u centru Beograda znao uz kafanske orkestre, dobro vino i drugove
da dočekuje zore u kafani Tri Šešira, dao je Skadarskoj taj nadaleko prepoznatljivi boemski šmek.
Taj šmek i danas mami kad god se u vrele letnje dane spustite kaldrmom od danasnjeg Doma Omladine
prema Bajlonijevoj pijaci.
|
|
|
| | Molimo Vas da sve komentare, pitanja i sve sto Vas zanima u vezi ove prezentacije posaljete autoru.Ova prezentacija je optimalna za IntenetExplorer5+ i rezoluciju 800*600.Posebnu zahvalanost na pomoci i savetima dugujem gospodinu Srdjanu Drazovicu.© Copyrights Reserved 2002.Sva prava zadrzana. Site designed by webmaster |
Kao što vidite na ovoj srani ne postoji ni jedna jedina reklama,
nepotreban link koji bi inače usporavao učitavanje, zato Vas poštovani posetioče molimo da klikom na reklamu, na vrhu, pomognete ovom sajtu.. |
|
|
|
