Free Web Hosting Provider - Web Hosting - E-commerce - High Speed Internet - Free Web Page
Search the Web

Srpska poezija na najvecoj kompijuterskoj mrezi
DOBRO DOŠLI
Menu  -izaberite-
NASLOVNA
PESME
BIOGRAFIJE
NARODNA POEZIJA
KRITIKE
TERMINI
ĆIRILICA
DEČIJA
SLUŠAJTE
ŠALJIVE STRANE
NAUČITE
PRETRAGA GOOGLE
DA  BI  STE OVU STRANICU  VIDELI U NAJBOLJEM OBLIKU  IZABERITE VIEW/TEXT SIZE/SMALLER
PESME
BRANKO RADIČEVIVIĆ
VOJISLAV ILIĆ
ALEKSA ŠANTIĆ
JOVAN DUČIĆ
MILAN RAKIĆ
MILUTIN BOJIĆ
OSKAR DAVIČO
MILOŠ CRNJANSKI
MATIJA BEĆKOVIĆ
PERO ZUBAC
NIKOLAJ VELIMIROVIĆ
PETAR PETROVIĆ-NJEGOŠ
DESANKA MAKSIMOVIC
DJURA JAKSIC
LAZA KOSTIC
J.J ZMAJ
BIOGRAFIJE
BRANKO RADIEVIVIC
VOJISLAV ILIC
ALEKSA SANTIC
JOVAN DUCIC
MILAN RAKIC
MILUTIN BOJIC
OSKAR DAVICO
DESANKA MAKSIMOVIC
MILOS CRNJANSKI
MATIJA BECKOVIC
PERO ZUBAC
NIKOLAJ VELIMIROVIC
PETAR PETROVIC-NJEGOS
DESANKA MAKSIMOVIC
DJURA JAKSIC
LAZA KOSTIC
J.J ZMAJ
NARODNO POEZIJA
EPSKA POEZIJA
LIRSKA POEZIJA
SAKUPLJANJE
KRITIKE
TERMINI
 

Djura Jakšić (1832-1878), rodjen je u Srpskoj Crnji u svešteničkoj

porodici. Po završenoj gimnaziji uči slikarstvo , prvo kod raznih privatnih učitelja, a jedno vreme i kod najpoznatijeg srpskog slikara toga doba - Konstantina Danila. Zatim studira slikarstvo u Temišvaru, Beču, Pešti, Minhenu i Zrenjaninu (Velikom Bečkereku).Nije stigao da steke kvalitetnije književno obrazovanje jer je sav bio usresređen na slikarstvo kao poziv i rano je počeo da radi po naruđbini ( ikone i portrete ) i tako obezbedjuje egzistenciju. Na njegvo dalje stvaranje najviše je uticalo prijateljstvo sa velikim Zmajem, pesme Bajrona i Radičevića, nemačka i mađarska poezija. Radi kao učitelj po Srbiji u koju uskoro prlazi. Nemirnog duha, večiti buntovnik, prgav taj mu život nije prijao. Često ulazi u sukobe sa pojedincima, društvom i vlašću.Učestvuje u revoluciji 1848. na strani Austrije. Još kao mladić radio je u Kikindi i Novom Sadu, a kasnije u Kragujevcu, Požarevcu, Jagodini i Beogradu. Stalno ga premeštaju, otpuštaju iz službe čak ga i sudski gone. Smrt ga zatiče na mestu korektora Državne štamparije u Beogradu. Kada je izbio rat sa Turskom, pošao je iako bolestan otišao je na drinsko ratište kao novinski izveštač. Bio je uveren da je kucnuo čas oslobođenja o kojem je on toliko pevao, a sve se to svršilo sa- novim sukobom. Umro je od iscrpljenosti i tuberkuloze.
Djurin život (težak,mučan, praćen stalnim sukobima i večitoj
nemaštini ),plahovita priroda i specifična atmosfera u Sriji sredinom 19. veka glavni su činioci koji određuju njegovu tematiku, žandrovsku opredeljenost i ton dela. On je i lirski i epski pesnik.Pripovedač i dramski pisac. I pored burnog života stvorio je delo zavidno po obimu: oko sto pedeset pesama, četrdesetak pripovedaka, tri istorijiske drame.
Jakšić je bio osobenog temperamenta. Uvek nezadovoljn i sobom i
svetom koji ga okružuje. Njegova poezija je plod ovog dvostrukog sukoba, i zato je ona najiskrenija, prepuma osećanja, bunta . Ona je ispovest njegove napaćene duše. Jakšić je nesrećan i sam, sam protiv svih.On nemože da bude tih, hladan i ditanciran. Emotivan je i pun žara. Iz njegovih reči izbija ljutnja, gnev i srdžba,bes i prkos, a vrlo malo mirnoća, blagost i nežnost. Kod njega je sve u naponu, nabreklo. Reči su snažne i gromoglasne, njegov stih odjekuje pout groma. On je pesnik orator, okrenut narodu.
Opisi prirode su odraz njegovih psiholoških stanja. Ni pripoda nije
mirna,spokojna,ni statična ona je olujna, gromovita, okomita u ranam i krvi, bez romantičarske lepote i finih prelaza nijansi. Ona je personficirana i oduhovljena, vri i kovitla se u rembrantovskim kontrastima svetla i tame, sudara i pri tome odzvanja. Priroda je u slikama bogatim detaljima, oštrih obrisa i tamnih boja i izrajanih kontrasta. Crvena i crna su osnovne boje Đure Jakšića i pesnika i slikara.
U lirskoj poeziji je postiogao vrhunac premda je objavio samo
jednu zbirku pesama Pesme (1873). Ove pesme su pesme su istinite, muzikalne , slikovite široke lepeze motiva:ljubavnepesme( Ljubav,Koga da ljubim, Na noćištu),rodoljubive(Padajte braćo, Otadžbina), elegije(Na Liparu, Ponoć),opisne(Kroz ponoć, Veče),socijalne, satirične, polemičke, vinske... Dominantna su osećanja: tuge, očajanja, potrebe za ljudskom toplinom i ljubavlju, utehu pronalazi u fiktivnom razgovoru sa pticama (Na Liparu)
Jakšić je izdao četiri ybirke pripovedaka sa suvremenom, junačkom i
satiričnom tematikom.Poznat je i po istorijiskom dramam : Seoba srbalja (1863), Jelisaveta, knjeginja crnogorska (1868), Stanoje Glavaš(1878).
Jakšićevo stalno lutanje i nesmirivanje; nezadovoljstvo sredinom
u kojoj živi ;yategnute žice uz stalno pucanje gneva srdžbe ; njegov večiti sukob sa svtom,ali i s' samim sobom;njegov prometejski prkos- sve je to izraz baronskog tipa stvaraoca koji je svoj vrhunac pronašao u liku ovog velikan srpskog kulture. Zato Jakšića treba tražiti i nanovo otkrivati. Jakšić nije umro, nego je poginuo u ljutoj borbi sa "krvnikom životom", na "nepočin-polju" ljudske tragičnosti.
Kuća Djure Jakšića u popu larnoj Skadarliji, u Beogradu, i danas je
stecište mnogobrojnih umetnika.Upravo Djura, koji je u kafanama ove čuvene ulice u centru Beograda znao uz kafanske orkestre, dobro vino i drugove da dočekuje zore u kafani Tri Šešira, dao je Skadarskoj taj nadaleko prepoznatljivi boemski šmek. Taj šmek i danas mami kad god se u vrele letnje dane spustite kaldrmom od danasnjeg Doma Omladine prema Bajlonijevoj pijaci.
PDF DODATAK
Ako želite da ovu prezentaciju vidite u CIRILICI kliknite ovde
Trenutno ste u LATINIČNOJ verziji sajta



Đura Jakšić
1832-1878




Đurina galerija
Molimo Vas da sve komentare, pitanja i sve sto Vas zanima u vezi ove prezentacije posaljete autoru.Ova prezentacija je optimalna za IntenetExplorer5+ i rezoluciju 800*600.Posebnu zahvalanost na pomoci i savetima dugujem gospodinu Srdjanu Drazovicu.© Copyrights Reserved 2002.Sva prava zadrzana. Site designed by webmaster
Kao što vidite na ovoj srani ne postoji ni jedna jedina reklama, nepotreban link koji bi inače usporavao učitavanje, zato Vas poštovani posetioče molimo da klikom na reklamu, na vrhu, pomognete ovom sajtu.

VELIKO HVALA.

NA VRH STRANE